[Nutrigenomics--the science of the 21st century].

„Lekar u budućnosti više neće tretirati bolesti lekovima, već će lečiti i prevenirati bolest ishranom” (Tomas Edison). Ishrana igra izuzetno značajnu ulogu u očuvanju zdravlja i poboljšanju kvaliteta života. Nakon dekodiranja ljudskog genoma u sklopu „Humane Genome Project” 2003. godine, došlo se na ideju da se strategija ishrane može obogatiti podacima o tome koji nutrijenti odgovaraju specifičnom profilu genoma . Nutrigenomika je nauka koja istražuje način na koji pojedini sastojci namirnica ili njihovi metaboliti interreaguju sa genomom u cilju regulisanja strukture ili ekspresije gena, koji će posledično modifikovati ili zaustaviti progresiju bolesti . Istraživanja u ovoj oblasti započeta su nakon završetka projekta aprila 2003. godine, tako da je nutrigenomika još uvek nauka u povoju. Promene u strukturi gena nalik izolovanim nukleotidnim polimorfizmima (single nucleotide polymoprhisms – SNP), delecijama i insercijama mogu imati za posledicu nastanak oboljenja. Ovakve promene leže i u osnovi hroničnih bolesti i smatra se da su, i pored činjenice da su hronične bolesti izazvane brojnim faktorima, alteracije u genima glavni okidač kao i razlog za te bolesti da traju do kraja života. Pristup nutrigenomike nam obezbeđuje da ustanovimo koji su geni aktivni, na koji način su geni/proteini povezani sa simptomima bolesti, kao i da sagledamo uticaj nutrijenata na ekspresiju gena, a samim tim i na transkripciju proteina. Trenutno se širom sveta vrše istraživanja koja bi otkrila koji nutrijenti utiču na nastanak pojedinih oboljenja, a čijom bi prevencijom bio poboljšan kvalitet života i smanjen pritisak na zdravstvene službe. Istraživanja se mogu sprovoditi u dva pravca: posmatranje efekata nutrijenata na regulaciju genske ekspresije (nutrigenomika) ili analiza značaja varijacije u genskoj strukturi u odgovoru organizma na nutrijente u ishrani (nutrigenetika). Za ovakva istraživanja od ključnog značaja su kliničke i epidemiološke studije koje mogu dati informaciju o dugoročnim posledicama ishrane na velikom broju stanovnika. Medicinski Institut u Vašingtonu je 2006. godine zaključio da u nutrigenomici postoje tri naučna domena: nutritivna genetika (kojom identifikacija, klasifikacija i karakterizacija varijacija u humanom genomu omogućava razumevanje metabolizma i tolerancije na komponente ishrane), nutritivna epigenetika (koja se odnosi na efekte nutrijenata na DNK, čije oštećenje može proizvesti multigeneracijske efekte) i nutritivno inženjerstvo (koje koristi saznanja nutrigenomike u cilju namernog modifikovanja gena u organizmu sa ciljem poboljšanja nutritivnog stanja organizma) . Razvojem svake od ovih grana doći će se do stadijuma kada će biti moguće prevenirati, modifikovati ili čak izlečiti hronične bolesti ukoliko se na bazi genetske osnove subjekta, nutritivnog statusa i nutritivnih potreba odredi odgovarajuća ishrana . Preporuke za ishranu bi bile individualne za svakog bolesnika i imale bi za cilj prevenciju oboljenja, poboljšanje načina života i vitalnu starost . Pravi značaj nutrigenomike će se pokazati nakon njenog multidisciplinatrnog razvoja. Njeno korišćenje će biti moguće u praksi nakon adekvatne obuke lekara o značaju ove grane nauke za zdravlje stanovništva i prevenciju hroničnih bolesti 3, .